Ko su inače sve to potencijalni izvršioci ovih krivičnih dela?
I što je najvažnije: Čiji je to bešumni konsenzus doveo do toga da se ovaj temeljni vid krivičnopravne zaštite ne koristi? Ko su ti ljudi?
Imamo posla sa opakima… A svaku državu, kao jednu organizaciju čestitih građana podriva njihova slabost na organizovani kriminal.
Zavirimo dublje u današnju Državu: Postoji li direktna veza napred navedenog sa jednom terminalnom krizom ustavnosti i zakonitosti (koja nazorno treba da očuva ne samo živote već i uspravnom onu nasušnu bit srpske državnosti u postvavilonskoj Božijoj bašti država sveta) u koju smo danas zabrazdili? Ekocid, nestanak teritorija, ekonomsko podvođenje… i sve ono što preti našom smrću, što uništava naš kvalitet i kvantitet, svejedno, ne samo u narodnom već i u građanskom smislu nije ni ustavno ni zakonito… a postade nam stvarnost.
Jedan možda najintenzivniji aspekt te veze je sam po sebi ključan. Zagovornici ne jednog sistema vrednosti već upadljivo petokolonaške kolonijalne uprave, koja upravlja, od naroda otuđenom, Srbijom, štapom, sa kanapom o čijem je kraju jedna šargarepa, i koja nas veleizdajnički jaše ka provaliji. Da li su i prekaljeni belosvetski kolonizatori i njihov bezbožnički kapital navodili mračnog konjanika na put do ovoga gde smo danas došli, da li vidite sliku jasnije?
(Ne obasjava li ovu sliku danas odvažna srpska mladost bakljom razuma, upaljenom nad celim dubokodržavnim svetom?)
Uviđate li sad kobni mehanizam između odsustva krivičnih dela Veleizdaje i nedavno plasirane mizantropističke ideje da se uvedu nova krivična dela, kojima će se sprečiti fizičko i verbalono ispoljavanje svakog nezadovoljstva ovim ,,putovanjem” u propast?
Ova veza je potez kojim put u propast postaje špalir, tj. neminovnost. Neko osigurava svoju investiciju, da slučajno ne omane…
To nam opaki nameću svoj groteskni san, mizantropsku predobrazbu u kojoj: Na trulo hipnotisanoj mazgi, ka provaliji jaše mračni petokolonaš, koji u Levici drži donirani mu štap o kom je na kanapu šargarepa, a u svojoj Desnici drži korbač kojim je tuče odzada i iz kasa tera u galop… i da, o repu mazge visi upišana zastava jednog slobodarskog naroda… Belosvetski mu sa svoje strane prave špalir, da se mazga slučajno ne otme…
Ne, draga braćo, to nije naš život, to je tuđi san. Otimaj se, budi sebe i sve oko sebe dok možeš, čeka te u tom snu, tvoj skriveni kraj!
Gledajmo svojim očima, nema više napred, napred je smrt, smrt čoveka i građana (tela i duše), smrt je naša zadnja saveznica, koja nas zadnja opominje na od Boga dani život i slobodu, koja viče:
Hoćete li USTATI k’o LJUDI iz te kobne more, sačuvati ŽIVOT i kao GRAĐANI potvrditi svoju SLOBODU?!
Živeli građani Republike Srbije, “sve što srpski misli i oseća!”!
Ivan Tatić, advokat
