Ne znam da li neko može da bude veći baksuz od mene i da sanja Njega. Meni se to desilo, iako patim od hronične nesanice, spavam na sec, što bi rekli insomničari ili astrolozi koji od svakoga sna vide katastrofu.
Tu katastrofu videh i ja pre neke noći, i od tad me proganja misao da moram da idem na vojnu paradu “Snaga (ne)jedinstva”, da je to moja moralna, iznad svega visoko patriotska obaveza.
Ali, da se vratim na onaj zlokobni san što me još proganja od onomad. Čuvam ja tenk ili tenak što bi rekao Bora Todorović u “Podzemlju”, to mi je posao, obilazim štićeni objekat, i u jednom trenutku moram da se olakšam, vrpoljim se, poskakujem, moram, ali ne mogu na tenak, ne smem, sve kamere ovog sveta bulje u mene. Bez odobrenja pomaknem se u parkić i taman kad završih posao, čujem neko mi pali tenak. Pojurih sa sve “nezaključanom prodavnicom” kad tamo, imam šta da vidim. On, Nepomenik, ušao i viče, gde si ti, hahaha, smeje se, nisi ti sposoban ništa da sačuvaš. Sve moram sam. Upali i ode, ja trčim, streljaće me… I u tom trenutku se probudih.
Čitav sat nisam mogao da dođem k sebi. Ja ne čuvam tenak, ja čuvam kola, opet možda se neki tenak prošfercovao među tolikim silnim vozilima u toj garaži. Kafa me razbistri i shvatih da se radi samo o jednom lošem snu. Ipak, rekoh sebi, da me maler ne bije moram da idem na tu paradu u subotu.
I sad brojim dane do subote, razmišljam šta mogu da očekujem, i svu pažnju da usmerim na oklopnu kolonu sa tenkovima. I dalje se nadam da pronađem moj tenak iz one crne noći.
Voleo bi da vidim sve lojaliste, veterane Ćacilend brigade u jednom stroju. One koji su prvi okupirali ovaj grad pa zbog njih putuje moja 26. do centra preko Malog Mokrog Luga. Branitelje na fudbalskim stadionima, crnokapuljaše i tetovirane majcaše.
Nadam se da će u tom stroju biti mesta i za one tobđije od 15. marta, kada su predstavili svom narodu taj “zvučni” top.
Avione obožavam, ali uvek imam fobiju da neki ne padne baš na naše mesto. Mornarici sam se uvek divio, i sam sam joj nekada davno pripadao, zato očekujem da naš drugi maršal obuče svečano belo odelo dok otpozdravlja radnim ljudima i građanima sve od Bujanovca do Horgoša. Do Njega sve da blagosilja Patrijarh Ćaci države, da blagoslovi tu demonstraciju sile nad nedužnim studentima i građanima.
Naša je vojska izgubila sve ratove devedesetih kao jedna strana vojska heterogenog sastava. Vreme je da pokaže svetu, a naročito svojim “blokaderima”, da se neće ostvariti Majdan kao što dojaviše braća Rusi. Fala im, zato su braća.
Da danima uništavali uzalud novobeogradski asfalt, ali biće tu i Kinezi, i svakakva bulumenta. Dogovoriće se oni kako ćemo i koliko plaćati tu nepotrebnu sanaciju.
Ma baš me briga, samo da tu bude moj tenak, pa nek bude šta hoće. Sve su parade slične.
Siniša Stojčić
