Aleksandar Vučić voli da se predstavlja kao snažan lider, čovek koji sve drži pod kontrolom i koji je, kako sam kaže, „uvek spreman da se bori“. Međutim, iza te pažljivo izgrađene slike krije se političar koji beži od odgovornosti, izbegava istinske dijaloge i stalno traži krivce u drugima. Nakon prebijanja studenata, svakodnevnog eteketiranja od strane rezimskih medija i propagandista on sada poziva na razgovor i dijalog. Kasno je, jednostavno. Njegova hrabrost postoji samo dok on govori sa bine pred svojim lojalistima ili pred kamerama u studiju u kojem niko ne postavlja nezgodna pitanja.
Kada god se pojavi prilika za otvoren razgovor, Vučić nestaje. Na nezavisne medije gleda kao na neprijatelje i nikada ne dolazi da odgovori na ozbiljna pitanja. Kada mu građani izađu na ulicu, on ih naziva plaćenicima, stranim agentima ili izdajnicima, umesto da sasluša njihove probleme. To nije ponašanje državnika, već čoveka koji se boji istine.
Ponašanje jenog bezsramnika čiji je ostanak na vlasti – jedina svetinja.
Prava hrabrost nije u tome da vičete na sopstvene ministre ili da u parlamentu govorite satima dok vas poslanici vaše stranke aplaudiraju. Prava hrabrost je da stanete pred kritičare, da priznate greške i da se suočite sa posledicama svojih odluka. To Vučić nikada ne radi. Umesto toga, on se skriva iza medijske propagande i armije poslušnika, čime jasno pokazuje da je njegova moć zapravo izgrađena na strahu – strahu koji on širi i strahu koji sam oseća.
Kukavičluk Aleksandra Vučića ogleda se i u njegovom odnosu prema institucijama. Umesto da im prepusti da rade svoj posao, on ih podređuje sebi, jer se plaši da bi nezavisne institucije razotkrile njegovu vladavinu. On se boji slobodnog pravosuđa, slobodne skupštine i slobodnih medija. Zbog toga ih guši, a time guši i društvo u celini.
Lider koji se hvali snagom, a skriva se od pitanja, koji glumi odlučnost, a beži od odgovornosti, zapravo je samo kukavica. Vučić je to pokazao nebrojeno puta, a sve dok beži od dijaloga i istine, građani Srbije će plaćati cenu njegovog straha.
Međutim, i sam je svestan da ti izbori, kada god bili održani, će biti oni na kojima će on biti razvlašćen i posle kojih će Srbija krenuti putem neophodnih promena i progresa celog srpskog društva.
Ivan Milanović
