Građani Srbije imaju pravo da znaju gde je predsednik njihove vlade. Od dana kada je izabran, Đuro Macut se gotovo i ne pojavljuje. Premijer koga nema u javnosti, koji ne razgovara ni sa medijima ni sa građanima, a jedino se ponekad oglasi stidljivim saopštenjem podrške režimu protiv sopstvenog naroda nije premijer već avatar.
Macuta nema ni u institucijama, ni na događajima, ni pred građanima. Nije održao nijednu konferenciju za štampu, ni na RTS-u nije gostovao, putovao samo u “Hlebane” i na sahranu pape, jer Vučić nije hteo. Zato Stranka slobode i pravde zahteva da se hitno utvrdi da li on uopšte dolazi na posao ili ga Aleksandar Vučić, koji je već zarobio sve institucije, sada drži negde zarobljenog, sklonjenog od očiju javnosti.
Srbija ne može da funkcioniše sa premijerom koga više nema nego što ga ima. Ako Đuro Macut nema snage da izađe pred građane i preuzme odgovornost, onda mora da podnese ostavku. Ako se, pak, plaši Aleksandra Vučića i zbog toga ćuti, onda je jasno da je i on postao talac zarobljene države, zajedno sa svim institucijama koje je Vučić podredio ličnoj vlasti. Srbija zaslužuje slobodnog premijera, a ne premijera zatvorenika.
Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde
