Pitaju me neki dan u Zrenjaninu:
„Jel’te, kad ćete opet da podjebavate?“
„Uskoro“, rekoh, „neko mora da radi i taj šugav posao.“
I evo nas opet, pred ozbiljno neozbiljnim temama.
Jer ako nećemo da se smejemo – onda ćemo plakati.
A toga je, da prostiš, bilo i previše.
Mi smo narod koji ponosno paradira dok mu se vojska svodi na folklorni ansambl.
Narod koji peva o junaštvu dok mu deca beže iz zemlje glavom bez obzira.
Narod koji stavlja ruku na srce dok šapuće – bolje da ćutimo.
Jer kad se pogleda unazad, vidi se istina koju niko neće da prizna:
Više smo klečali nego što smo stajali.
Više smo bežali nego što smo se borili.
Više smo lagali sebe nego što su nas drugi lagali.
I SVETSKI RAT
Na početku – slavne vojskovođe nestaju kao dim.
Bežanija do Krfa, a narod?
Neka gine, neka trpi, neka sedi i čeka – kao stoka pred klanicu.
I dan-danas učimo o junaštvu, a ne o izdaji.
O slavi, a ne o ceni koju je platio seljak, a ne general.
II SVETSKI RAT
Beograd pada za tri dana.
Osam nemačkih vojnika i jedna štampa – i kapitulacija.
Bez borbe, bez otpora, bez ponosa.
Onda brat na brata, krv do kolena, a istina – zatrpana.
DANAS?
Slovenija – otišla.
Hrvatska – zaboravila da je ikad bila deo.
Bosna – genocid nad civilima
Kosovo – parade drže oni koji znaju šta je oružje.
A mi?
Oficiri kleče po crkvama.
Nose grančice, umesto metaka.
Pišu izjave, umesto da vade čizme iz blata.
Dok se po brdima formiraju „neformalne strukture“ – bez parade, ali sa stvarnom moći.
I šta sad?
Sad gledamo Vojnu Paradu 2025.
Sve ispeglano, sve u stavu mirno.
Prazni tenkovi.
Prazne glave.
Prazne priče.
Jer ovde se više ne zna ko komanduje, a ko sluša.
Ko služi otadžbini, a ko sebi.
Ko je neprijatelj, a ko patriota – svi izgledaju isto.
Samo se razlika vidi kad se pogase kamere.
Zato da – podjebavamo.
Jer neko mora.
Jer dok se vi molite da ne dođe do rata – neki drugi se spremaju da ga dobiju.
I zato ne slavim paradu.
Ne nosim zastavu.
Ne aplaudiram generalima.
Dok se zadnji vojnik ne vrati iz trnja istine, i dok prvi oficir ne nauči da se autoritet ne nosi, nego zaslužuje – parada će biti samo predstava.
A rat – samo pitanje vremena.
Bojan Jovanović
