Dok u gradovima širom Srbije, narod podržava studente, izlazi na demonstracije, guta dim, dobija batine, i od žandarmerije, i od kriminalaca, jer to je jedna ista bagra koja štiti najveće lopove u istoriji Srbije predvođene jednim ološem, koji je nahuškao svoje verne glasače i po cenu izazivanja krvoprolića i građanskog rata, samo da odbrani svoju nelegitimnu vlast i svoje nezakonito stečeno bogatstvo.
Dotle na drugoj strani, u selima i palankama u Srbiji se, uglavnom ćuti. Niko javno i ne polemiše, kao da su to događaji iz neke druge zemlje daleko od njih, i ne dotiću ih se.
Sela i palanke su napuštena, mladi bez ikakve perspektive, uglavnom otišli “trbuhom za kruhom”, najčešće u inostranstvo. Ono, nekoliko državno uhlebljenih službenika i izvršioca ćute, i beže i od razgovora, a kamoli neke akcije u cilju demonstracije, podrške, ili slično. U selima odavno ne postoji ni opozicija, a roditelji one dece studenata ili učenika u gradovima, strepe i za decu i za posao. Nije redak primer da se prema onima čija su deca uključena protiv fašističkog režima, da se primenjuju mere prinude, ucene i pretnje, jer “Ozna sve dozna”.
Za to se brinu i predsednici opština i njihove ćaci bande. Dok sa druge strane kradu kao nikad. Znaju da im Vrhovni sve toleriše, samo da u njihovim ruralnim komunama narod ćuti. Ono malo disidenata drže na “nišanu”, i sve nešto saniraju i rekonstruišu, i to što duže to bolje, više para za ugradnju. Za lično bogaćenje. Svako od njih u svojim sredinama ima više objekata, parcela, u Beogradu i Novom Sadu obavezno. Tu planiraju da se jednoga dana sklone i žive mirno.
Seljaci malobrojni, uglavnom brinu za svojim sirotinjskim prinosima. Penzioneri, u većini su, iako nemaju za život ni za nedelju dana podržavaju Hulju, koji ih je dotle doveo. Navikli, da ceo život neko im kao slepcima pred izbore udeli milostinju. Prava patologija.
Optužuju blokadere, ne shvatajući da su ovu zemlju najviše zadužili, blokirali i pokrali oni koje oni podržavaju. Oni koji imaju i malu funkciju su “sreski špijuni Alekse Žunjići”. Neverovatno šta naši ljudi mogu sve da prodaju i to za “male” pare.
Na kraju, jednostavno, u zavičajima seoskim, kao što reče drug Radovan “Boli njih”!!!
A, zaboleće, i to brzo, još ove zime, kada puknu mere ekonomskog tigra, bolje reći pacova.
Siniša Stojčić
