Draga deco, poštovani đaci prvaci, naprednjačići moji – želim vam srećan polazak u školu i bezbrižno školovanje, kakvo ja nisam imao!
Za razliku od vas Srbija i ja nismo imali vremena za čekanje sedam godina već sam u prvi razred pošao tri meseca pre rođenja, a na samom porođaju sam već bio predsednik svih odeljenskih zajednica, đak generacije i solista u školskom horu, kojim sam ujedno i dirigovao.
Voleo bih da sam imao vremena da budem beba, da se igram u pesku, ali sam shvatio da je taj pesak bolje upotrebiti za neko gradilište, i tako je sve počelo…
U školi sam bio bolji od svih učitelja i nastavnika pa sam ja bio i razredni starešina i profesor i direktor škole, ali sebi nisam gledao kroz prste već sam prema sebi bio najstrožiji – sa četvorkom sam ocenio svoj sastav iz srpskog “Na Drini ćuprija”, a kasnije sam popravio ocenu kad sam napisao “Gorski vijenac”, iako su mi oba rada ukrali i pripisali ih drugima, ali nema veze – “Za našu decu”, uvek sam to ponavljao sebi u dugim londonskim noćima!
Pitate se otkud ja u Londonu sa osam godina i diplomom Pravnog fakulteta?
Radio, deco, radio u gvožđari! Malenim prstićima pravio one navoje na šrafovima, ručno, hraneći se jednom kiflom koju sam sačuvao od užine u drugom razredu.
Još nisam stigao da je pojedem celu jer kifla može da čeka ali Srbija – ne!
I nije čekala! Sa devet godina sam doveo prve strane investitore, jednog malog šeika i još mnogo bogate dece da se ovde zajebav… ovaj, ulažu, čime smo napravili ekonomskog tigrića u parkiću, odnosno, regioničiću.
Naravoučenije je, deco draga: uvek sledite svoje snove, makar zbog njih mnogi najeb… ovaj, nemali miran san, jer sam i ja spavao po dva i po minuta dnevno kako bi Srbija danas bila ovo što jeste: “Za našu decu”, a ako nešto malo ostane neka i za njihovu…
Dakle, rastite, zabavljajte se i učite, niko vam neće pokloniti diplome, eventualno će dati popust na količinu, ali pokloniti neće!
Znanje je vaše najveće bogastvo, sve ostalo smo mi uzeli… da sačuvamo kako bi sutra kad porastete – bili veliki.
Neka vam je srećan početak, ja se trudim da bude kraj!
Mislim, kraj mukama i bedi, jer predaja nije opcija, ali prodaja, to već…
Voli vas vaš čika Alek! Samo napred po znanje, sendviče i dnevnice… pardon, mislio sam samo na znanje, ove druge dve stavke nešto kasnije… pobrkao sam, to mi je deo govora za čike i tete koje su danas diplomirale pouzećem, pa i njima da poželim da uhvate ekonomskog tigra za mud… za mudrost, razume se…
Mihailo Medenica
