Previše su ovo ranjiva vremena da bi umrla sećanja na sve „podvige“ Visokog i Niskog. Sada su dibidus propali, ali to ne shvataju, poput kojota u priči o ptici trkačici. Pretrčali su preko ivice litice, ali i dalje ne prihvataju da i za njih važe zakoni gravitacije. Predugo su zagrljeni čučali na poklopcu Papenovog lonca zvanog Srbija, uljuljani svojim pozicijama u vrhu alave klike.
„Visoki i niski par (oko i) na vlasti” može se shvatiti na nekoliko načina – politički, metaforički ili čak ironično, u zavisnosti od toga na šta se cilja. Nekontrolisani gospodar i njegov znatno niži najbliži saradnik, komandant sile, odavno deluju koliko zabrinjavajuće toliko i komično. Ponekad mediji ili javnost ističu kako dva vodeća političara ili partnera u vlasti imaju upadljivo fizički nesrazmeran izgled – jedan izrazito visok, drugi nizak. Takav slučaj se često koristi u karikaturama i satiri, pošto vizuelni kontrast lako postaje simbol političkih razlika ili tužne hijerarhije. Kad vlast dele „visoki“ i „niski“, bilo da govorimo doslovno o visini ili metaforički o moći, obično se odvijaju zanimljive dinamike i ružni epilozi.
Ljudi često podsvesno doživljavaju visoke osobe kao dominantnije i sigurnije. Takvi u paru imaju prednost u javnim nastupima: fotografije, TV prenosi, protokolarni susreti. Visok je neko s velikim autoritetom, statusom, harizmom ili međunarodnim uticajem. Visina pojačava percepciju moći.
Nizak u paru svoju nadmorsku visinu nastoji da nadoknadi energijom, brzim govorom, humorom ili strategijom (pevanjem), što može učiniti da ga publika doživljava kao „lukavijeg“ ili „dinamičnijeg“. Nizak je neko ko formalno može biti na važnoj poziciji, ali realno ima manji uticaj. Ili zavisi od „visokog“. Kod protokola, visina ume da stvori problem. Zato se koristi pozicioniranje (stepenice, stolice, potpetice, raspored na slici) da se razlika smanji. Takav par može predstavljati političku neravnotežu unutar iste vlasti – recimo, predsednik i premijer gde jedan vuče sve konce, a drugi samo formalno potpisuje i sprovodi odluke. Ova podela funkcioniše kao: frontman i mastermind. Visoki u javnosti preuzima ulogu „vođe nacije“, a niski iza kulisa vuče lukave političke poteze. Jedan dominira pred kamerama, drugi u nečasnim zadacima.
Vizuelni kontrast takvom tandemu daje „prepoznatljiv brend“. Lako ih pamti javnost. Može balansirati stilove vođenja: dok jedan deluje autoritativno, drugi „narodski“. Srbi koriste frazu visoki i niski da pokažu kako vlast čine i onaj „odozgo“ (visoki – elita) i onaj „odozdo“ (niski – oportunista koji se uzdigao zahvaljujući potčinjenosti). Rizik takvog dueta nudi mogućnost lakog karikiranja te razlike („Dva metra moći i metar i po lukavstva“ ili „Visoki i njegov senoviti poslušnik“).
U našem slučaju takva simbioza traje predugo, neko bi dodao „koliko i nekadašnja Titova diktatura“. Visoki i niski su od svoje mladosti uvaženi članovi političko-kriminalnih udruženja koja su nam devedesetih podarila četiri rata, bezdušno harala po susedstvu, napravila brojne ratne zločine, uništila sve čega su se dohvatila, unesrećila toliko ljudi pa opljačkala, rasprodala i izbornim krađama obesmislila demokratiju i na svemu tome oni su izgradili svoje karijere. U sadašnjim okolnostima, kako grozote više ne mogu izvoziti van naših međa, oni bi da nešto slično urade na domaćem terenu. Sve su uradili da ovo postane zemlja zla, beščašća, otimačine i korupcije i „sigurna kuća“ ratnih zločinaca, ubica, narko-kartela, navijačkih bandi i profitera.
Saučesnici u svim mržnjama, podelama i sukobima, otrežnjeni i preplašeni a nesposobni da se izvuku iz zločinačko-izdajničko-batinaškog kolopleta za koji moraju da odgovaraju, sada bi da sve svedu na ponudu: ili nama neograničena vlast ili vama građanski rat. Zajedno su stvorili jedinu zemlju na svetu u kojoj policija obezbeđuje kriminalcima logistiku kako bi, uz obilatu pomoć pravosuđa, nesmetano zlostavljali pobunjenu Srbiju.
Neće Srbija postati Ćacilend, još manje Huljalend.
Petar Peca Popović (Izvor: Radar.rs)
